Uzgoj Sampinjona

Šampinjoni!

Šampinjoni ili kako ih još zovu, plemenite pečurke  najčešće su uzgajane gljive u nas i u svetu, a zanimanje za njih sve se više širi.  Ova je gljiva čvrstog mesa i belog okruglog klobuka zbog svog plemenitog mirisa i blagog okusa te niza ostalih karakteristika vrlo pogodna za pripremanje različitih kulinarskih specijaliteta.

  

  Šampinjoni, osim toga, spadaju u red retkih gljiva koje se naveliko uzgajaju i uspesno prodaju na tržištu. Ova gljiva je bijele boje i jedinstvene arome. Mogućnosti pripreme su neograničene. Dostupne su tokom cele godine, konzervirane ili sveže.
  Za uzgoj plemenite pečurke - šampinjona mogu poslužiti podrumi, staje, napušteni tuneli i svi drugi prostori debelih zidova u kojima se može održavati temperatura i vlažnost potrebna za uzgoj ovih gljiva.
  Da biste to uradili u prvoj fazi uzgoja šampinjona,  fazi u kojoj micelij gljive prorašta kompost, potrebno je postići temperaturu od 22 – 25 C i ta temperatura ne sme da varira. Takođe je u toj fazi potrebno je održavati visoku relativnu vlaznost vazduha oko 90 – 95 %.

U drugoj fazi – fazi plodonošenja odnosno rasta plodnih tela gljive, temperaturu treba spustiti na 17 – 18 C, a i vlaga vazduha bi trebala biti nešto niža od 95 %, a održava se prskanjem ili zalivanjem nasada mlakom vodom.

Da bi uzgoj šampinjona uspeo, mora biti zadovoljen čitav niz stvari. Pre svega za osnivanje uzgajališta potrebno je imati prikladan prostor koji je moguće grejati, provetravatii i u njemu održavati besprekornu čistoću.  Treba zatim imati dobar kompost te odgovarajuću pokrovnu zemlju kao supstrat iz kojeg će gljiva crpeti hranjive supstance za svoj razvoj. Treba osigurati redovno vlaženje, zaštitu od bolesti i štetnika te pravilnu berbu i čuvanje gljiva.

     

Uzgoj Šampinjona

Kompost za uzgoj šampinjona nije obični vrtni kompost, način dobivanja ovog komposta nije jednostavan, zato ga je najbolje kupiti gotovog kod proizvođača. Prirodni kompost dobiva se od konjskog gnoja uz različite dodatke, dok se sintetički radi na bazi slame uz dodatak kokošjeg gnoja, gipsa, piljevine, superfosfata, kalijevog sulfata i drugih tvari u određenom promeru. Fermentirani gnoj mora se pasterizovati kako bi se toplinom uništili potencijalni uzročnici bolesti i štetnici  mora se dobro provetriti kako u njemu ne bi ostalo amonijaka koji bi štetio razvoj gljiva.

            

Početak uzgoja

Pre unošenja komposta u uzgajilište, prostor mora  biti očišćen i dezinficiran.
Temperatura u uzgajilištu je podešena zavisno o godišnjem dobu i spoljasnjoj temperaturi.

Ubacivanje komposta
Prilikom slaganja komposta na police, briketi treba malo da se rastresu jer se tokom transporta kompost isprešao. Posle utovara, uzajalište treba očistiti i oprati. Nakon toga, potrebno je otvoriti foliju sa gornje strane i omogućiti oslobađanje viška gasova. Ukoliko
je temperatura u kompostu visoka (>30 ºC, letnji period), potrebno je rashladiti uzgajalište

Inkubacija – prorastanje micelije kroz kompost

U ovoj fazi uzgoja najvažnija je temperatura u kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da pređe 26-27 ºC, jer to dovodi do smanjenja rodnosti, kao i pojave određenih bolesti.
Ukoliko se osiguraju optimalni uslovi u uzgajalištu, micelij će potpuno prorasti kroz kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces može biti i duži te traje do 20 dana, što zavisi od kvaliteta komposta kao i od postizanja uslova u uzgajalištu

                     USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA

     PARAMETRI                               VRIJEDNOST          ODSTUPANJE

temperatura prostora 18 – 21 ºC 19 – 23 ºC
temperatura komposta 22 – 27 ºC 23 – 28 ºC
vlažnost = 80% 80 – 85%
% CO2 0.7 – 2.0% 1.0 – 3.0%

napomena
Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost poslije nekoliko dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u uzgajalištu.
Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoči, treba prvo pokušati smanjiti temperaturu zalivanjem poda i zidova, uključivanjem sistema ventilacije, recirkulacije unutrašnjeg vazduha i tek na kraju uključivanjem sistema hlađenja. Treba imati u vidu da
u ovom periodu nije poželjno ubacivanje sviježeg vazduha, zbog održavanja koncentracije CO2. Svaka nagla i velika promjena temperature komposta u ovoj fazi će imati posljedice na krajnji rezultat, tj. na prinos.

Nanošenje pokrivke
Pokrivka se postavlja na površinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po briketu. Čitava površina briketa mora biti pokrivena pokrivkom, naročito ćoškovi. Pokrivka se ne pritiska, već samo ravna po gornjoj površini komposta.

 za 1 plastenik;  15 tona komposta

  1. Crni treset Rumograf 80 - 90 vreća zavisi od debljine pokrivača
  2. Smeđi treset RTS 30 vreća
  3. Pijesak granulacije 0 0,4-7 mm 1,5 m3
  4. Vapnenac - kalcit  350 kg - 400 kg