Šampinjoni!
Šampinjoni ili kako ih još zovu, plemenite pečurke najčešće su
uzgajane gljive u nas i u svetu, a zanimanje za njih sve se više širi.
Ova je gljiva čvrstog mesa i belog okruglog klobuka zbog svog
plemenitog mirisa i blagog okusa te niza ostalih karakteristika vrlo
pogodna za pripremanje različitih kulinarskih specijaliteta.
Šampinjoni, osim toga, spadaju u red retkih gljiva koje se
naveliko uzgajaju i uspesno prodaju na tržištu. Ova gljiva je bijele
boje i jedinstvene arome. Mogućnosti pripreme su neograničene. Dostupne
su tokom cele godine, konzervirane ili sveže.
Za uzgoj plemenite pečurke - šampinjona mogu poslužiti podrumi,
staje, napušteni tuneli i svi drugi prostori debelih zidova u kojima se
može održavati temperatura i vlažnost potrebna za uzgoj ovih gljiva.
Da biste to uradili u prvoj fazi uzgoja šampinjona, fazi u kojoj
micelij gljive prorašta kompost, potrebno je postići temperaturu od 22 –
25 C i ta temperatura ne sme da varira. Takođe je u toj fazi potrebno
je održavati visoku relativnu vlaznost vazduha oko 90 – 95 %.
U drugoj fazi – fazi plodonošenja odnosno rasta plodnih tela gljive,
temperaturu treba spustiti na 17 – 18 C, a i vlaga vazduha bi trebala biti
nešto niža od 95 %, a održava se prskanjem ili zalivanjem nasada
mlakom vodom.
Da bi uzgoj šampinjona uspeo, mora biti zadovoljen čitav niz stvari.
Pre svega za osnivanje uzgajališta potrebno je imati prikladan prostor
koji je moguće grejati, provetravatii i u njemu održavati besprekornu
čistoću. Treba zatim imati dobar kompost te odgovarajuću pokrovnu
zemlju kao supstrat iz kojeg će gljiva crpeti hranjive supstance za svoj
razvoj. Treba osigurati redovno vlaženje, zaštitu od bolesti i štetnika
te pravilnu berbu i čuvanje gljiva.
Uzgoj Šampinjona
Kompost za uzgoj šampinjona nije obični vrtni kompost, način dobivanja
ovog komposta nije jednostavan, zato ga je najbolje kupiti gotovog kod
proizvođača. Prirodni kompost dobiva se od konjskog gnoja uz različite
dodatke, dok se sintetički radi na bazi slame uz dodatak kokošjeg gnoja,
gipsa, piljevine, superfosfata, kalijevog sulfata i drugih tvari u
određenom promeru. Fermentirani gnoj mora se pasterizovati kako bi se
toplinom uništili potencijalni uzročnici bolesti i štetnici mora
se dobro provetriti kako u njemu ne bi ostalo amonijaka koji bi štetio
razvoj gljiva.
Početak uzgoja
Pre unošenja komposta u uzgajilište, prostor mora biti očišćen
i dezinficiran.
Temperatura u uzgajilištu je podešena zavisno o godišnjem dobu i spoljasnjoj temperaturi.
Ubacivanje komposta
Prilikom slaganja komposta na police, briketi treba malo da se rastresu
jer se tokom transporta kompost isprešao. Posle utovara, uzajalište
treba očistiti i oprati. Nakon toga, potrebno je otvoriti foliju sa
gornje strane i omogućiti oslobađanje viška gasova. Ukoliko
je temperatura u kompostu visoka (>30 ºC, letnji period), potrebno je
rashladiti uzgajalište
Inkubacija – prorastanje micelije kroz kompost
U ovoj fazi uzgoja najvažnija je temperatura u
kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da pređe 26-27 ºC, jer to dovodi do
smanjenja rodnosti, kao i pojave određenih bolesti.
Ukoliko se osiguraju optimalni uslovi u uzgajalištu, micelij će potpuno
prorasti kroz kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces može biti i
duži te traje do 20 dana, što zavisi od kvaliteta komposta kao i od
postizanja uslova u uzgajalištu
USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA
PARAMETRI
VRIJEDNOST
ODSTUPANJE
| temperatura prostora |
18 – 21 ºC |
19 – 23 ºC |
| temperatura komposta |
22 – 27 ºC |
23 – 28 ºC |
| vlažnost |
= 80% |
80 – 85% |
| % CO2 |
0.7 – 2.0% |
1.0 – 3.0% |
napomena
Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost
poslije nekoliko dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u
uzgajalištu.
Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoči, treba prvo
pokušati smanjiti temperaturu zalivanjem poda i zidova, uključivanjem
sistema ventilacije, recirkulacije unutrašnjeg vazduha i tek na kraju
uključivanjem sistema hlađenja. Treba imati u vidu da
u ovom periodu nije poželjno ubacivanje sviježeg vazduha, zbog održavanja
koncentracije CO2. Svaka nagla i velika promjena temperature komposta u
ovoj fazi će imati posljedice na krajnji rezultat, tj. na prinos.
Nanošenje pokrivke
Pokrivka se postavlja na površinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po
briketu. Čitava površina briketa mora biti pokrivena pokrivkom, naročito
ćoškovi. Pokrivka se ne pritiska, već samo ravna po gornjoj površini
komposta.
za 1 plastenik; 15 tona komposta
1. Crni treset Rumograf 80 - 90 vreća zavisi od debljine
pokrivača
2. Smeđi treset RTS 30 vreća
3. Pijesak granulacije 0 0,4-7 mm 1,5 m3
4. Vapnenac - kalcit 350 kg - 400 kg
