Uzgoj Bukovaca

Bukovača

Bukovača - Pleurotus ostreatus je ukusna jestiva gljiva i odlično pomoćno lekovito sredstvo. Kao gljivu koja jača imunitet vekovima su je koristili Kinezi, a krajem prošlog veka počeli su je koristiti i u Evropi. U prirodi bukovača raste u buketima ili grupama, po hladnom vremenu, na mrtvom drvetu, najčešće listopadnih vrsta. Radi se o gljivi asimetričnog oblika, glatkog šešira sa ekscentrično ili lateralno postavljeno drškom, koja ima svoje obožavatelje spremne da savladaju razne prepreke kako bi došli do ukusnog zalogaja.

Uzgojene vrste su svakako najpopularnije i po zastupljenosti na tržištu su odmah iza šampinjona.

Kinezu su je koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljavali su je i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do devet grama suve bukovače u toku dana.

                     
 

Uzgoj

 

Gljive se uzgajaju na sirovinama koje su slabo iskoristive u druge svrhe. Mogu se proizvoditi tokom cijele godine na relativno malom prostoru u kratkom ciklusu proizvodnje. Za pripremanje uzgojne hranjive podloge najčešće se upotrebljava slama žitarica, npr. pšenice i raži, koja bi se inače spalila ili zaorala.

 

Nakon uzgoja bukovače, prorašteni supstrat se u nekim zemljama koristi kao stočna hrana. Osim slame žitarica za uzgoj gljiva može se koristiti i pleva, kukuruzovina, lišće, piljevina, stari papir i drveni otpaci.Ciklus uzgoja bukovače je kraći od ciklusa uzgoja šampinjona. Do pojave prvih plodišta ne prođe ni pun mesec dana, a očekivani prinos iznosi otprilike 50% od težine upotrijebljene suve mase. U prirodi bukovača (Pleurotus ostreatus) raste na panjevima, srušenim stablima i komadima drva koji ostaju iza seče. Prvi pokušaji uzgoja bili su na drvetu. Ova se metoda uzgoja i danas uspešno koristi. U poslednje vreme, bukovača se uzgaja na poljoprivrednim nusproizvodima, npr. slami različitih žitarica pomešanoj s različitim omerima kukuruzovine, sena, pleve, piljevine i sl. Na takvim podlogama ciklus uzgoja traje dva do najviše tri mjeseca.

                 

Bukovača se može uzgajati u zatvorenim, delimično zatvorenim i otvorenim ali natkrivenim prostorima. Mesto uzgoja mora biti zaštićeno od kiše, jakog vjetra i direktnih Sunčevih zraka. Mora biti osigurana stalna visoka vlažnost vazduha, dobro proveetravanje i 12-casovno osvetljenje. Slama koja se koristi za pripremu podloge mora biti zdrava, zlatno-žute boje i suvih vlasi. Podlozi se može dodati seno (10-30%), kukuruzni oklasci (25-75%), kukuruzovina (25-50%) ili slama soje ili graška (10-30%). Dodatak sijena u hranjivu podlogu povećava prinos za oko 20% i smanjuje napad zelenih plesni na supstrat. Sve sirovine koje se koriste kao hranjiva podloga moraju biti dobro usitnjene. Image
Uzgojem bukovača na slami dobice će se zdrava hrana i iskoristiti slama koja bi se inače spalila ili zaorala.


MATERIJAL I METODE
Micelij bukovače nasaditi će se na usitnjenu slamu ječma ili pšenice. Pre nasađivanja micelija supstrat će se sterilizovati    vrenjem na temperaturi 100 st. C oko pola sata kako bi se uništili mikroorganizmi i potom dobro ohladiti jer temperatura od 33 st. C ubija micelij bukovača.
Steriliziranom supstratu (100 kg) se dodaje micelij (5 litara). u slojevima. Smesa se stavlja u plastične vreće veličine 45 x 90 cm i to tako da se slaže sloj supstrata, sloj micelija i tako do vrha vreće. Na vrećama se radi prozračivanja izbuše rupe promera 15-20 mm na razmaku od dvadesetak centimetara. Vreće se stavljaju u zamračenu prostoriju na temperaturu 22 st. C. Nakon otprilike tri dana vreće su gotovo sasvim proraštene i premještaju se u prostoriju za uzgoj. U tim prostorijama mora biti osigurano 12-satno osvjetljenje i vlažnost 90-95% Prilikom berbe stručak se reže blizu same površine na kojoj je izrastao. Nakon 10-15 dana pojaviće se nove bukovače. Moguće su tri berbe, a nakon toga je supstrat iscrpljen.

Faze prorastanja
Kod uzgoja bukovače tokom faze prorastanja potrebno je ispuniti da toplina uzgojne prostorije treba biti 24 °C. Ukoliko je toplina uzgojne prostorije niža doći će do smanjivanja prinosa.