Nepravilna ishrana, nedovoljna ili preobilna, može trajno da ošteti naše zdravlje. Posledice nepravilne ishrane mogu da se ispolje i pojave nakon mnogo godina. Izborom zdrave hrane prilagodimo svoje navike i stil života u korist sopstvenog zdravlja.

Odluku o izboru obroka i izboru namirnica donosimo sami. Namirnice razlikujemo po poreklu (biljno i živoinjsko), i po sastavu, odnosno hranljivoj vrednosti. Nijedna namirnica (ni hrana, ni piće), sama po sebi, nije kompletna i ne sadrži sve hranljive materije potrebne organizmu. Zato, prilikom planiranja ishrane i odabira hrane, moramo voditi računa da zadovoljimo naše telo i um unosom odgovarajućeg nivoa hranljivih materija.

Svetska zdravstvena organizacija je 1990. godine izložila stav o ishrani i zdravlju i definisala donju i gornju granicu unosa hranljivih materija. Rezime je sledeći:

Hranljive materije koje treba jesti manje:

Zasićene masti,

Ukupne masti,

Kuhinjska so.

Zdrava hrana, namirnice koje treba jesti u većim količinama:

Voće i povrće,

Cerealije (musli i pahuljice),

Riba.

Ishrana spada u faktore rizika i sve je više posledica nepravilnom ishranom, pre svega usled velikog unosa gore izdvojenih materija. Načini postoje da se izbegne ugroženost zdravlja usled nepravilne i loše ishrane. Preventivna ishrana, pravilna ishrana i zdrava hrana radi u korist našeg zdravlja i sprečava pojavu bolesti, obezbeđuje pravilan rast i razvoj i podiže otpornost i imunitet organizma.